Zalivanje sobnih biljaka zvuči jednostavno, ali u praksi je to nešto sa čime se mnogi u početku bore. Teško je tačno znati kada i koliko neku biljku treba zaliti jer postoji mnogo promenljivih faktora koji utiču na naše sobne biljke. Ovim tekstom ćemo vam pomoći da steknete samopouzdanje i naučite da pravilno zalivate svoje zelene ljubimce.
Zašto je voda potrebna biljkama?
Voda obezbeđuje neophodnu potporu u zemlji vezujući koren za tlo, hladi vašu biljku u vrelim letnjim danima i najvažnije, prebacuje neophodne minerale preko korena do svih ostalih delova biljke.
Biljne ćelije su poput balona sa vodom. Kada se napune, postaju krute i naša biljka stoji uspravno. Kada im nedostaje vlažnosti, ćelije slabe i biljka izgleda uvelo, što je jasan znak da vašoj biljci treba više vode.
Imajte na umu da je zemlja poput sunđera. Većina sobnih biljaka voli porozno tlo kroz koje voda prolazi bez prevelikog zadržavanja. Biljka treba da upija vodu kroz svoje korenje, pa ćete, pre nego što ponovo zalijete, proveriti koliko je zemlja suva.
Uspostavite naviku da najmanje jednom nedeljno proverite svoje sobne biljke kako biste znali da li im i kada treba zalivanje. Najbolji alat za proveru vlažnosti zemljišta je vaš kažiprst. Gurnite prst najmanje 2 centimetra u zemlju što bliže biljci. Ako je blago vlažno ili suvo, možete dodati vodu, ako je mokro ili vlažno na površini, morate sačekati.
Najbolji alat za proveru vlažnosti zemljišta je vaš kažiprst. Gurnite prst najmanje 2 cm u zemlju što bliže biljci.
Drugi koristan alat je merač vlažnosti koji možete nabaviti u bolje opremljenim rasadnicima ili specijalizovanim radnjama sa opremom za baštovanstvo. Ovaj uređaj će vam dati tačne parametre podeljene u tri zone – suvo, srednje vlažno i mokro. Većina sobnih biljaka preferira stepen vlažnosti između 6 – 7, odnosno srednju zonu.
Koliko vode je dovoljno?
Nije svim biljkama potrebna ista količina vode, a ukoliko niste sigurni možete se jednostavno posavetovati sa prirodom. Zamislite prirodno okruženje vaših biljaka: da li je kišno i tropsko ili vruće i suvo? Ova jednostavna pitanja pomoći će vam da odmerite koliko vode vašoj biljci treba.
Pustinjske vrste poput kaktusa i sukulenta vole da ostanu suvi i imaće više koristi od manje vode. Kada zalijete kaktuse, sukulente i euforbije, slobodno ih natopite, ali pobrinite se da se potpuno osuše između zalivanja – pričekajte nekoliko nedelja (čak i nekoliko meseci) pre nego što ih ponovo zalijete.
Paprati koje vole vlagu potrebno je dobro zaliti dva ili tri puta nedeljno. Veličina biljke takođe određuje količinu potrebne vode. U manjim saksijama sa manje zemlje tlo će se sušiti brže nego u većim saksijama sa puno zemlje.
Ako imate dve iste biljke i jedna je veća od druge, manju ćete zalivati češće. Druga opcija je da tacnu ili drugu dublju posudu napunite vodom. Stavite saksiju unutra i ostavite je nekoliko minuta da zemlja kroz drenažne rupe sama upije onoliko vode koliko joj je potrebno. Nakon potapanja dobro ocedite biljku pre nego što je vratite na njeno mesto, kako ne bi duže stajala u višku vode.
Simptomi prekomernog zalivanja slični simptomima nedovoljnog zalivanja.
Koliko je previše?
Skloni smo da na promene koje uočimo na našim biljkama odgovorimo zalivanjem, pogotovo jer su simptomi prekomernog zalivanja slični simptomima nedovoljnog zalivanja. Biljke se mogu utopiti ako im damo previše vode i zemlja predugo ostane mokra, što dalje dovodi do truljenja korena, kada je obično kasno. Sa druge strane, ako je tlo previše suvo, biljka će se lakše oporaviti odmah nakon zalivanja. Ostaviti zemlju da se prosuši je ključno kako bi biljke dobile savršen odnos vode i kiseonika.
U redu je biti fleksibilan u navikama za negu biljaka. Pratite kako voda utiče na vašu biljku. Zdrave biljke retko će reći ne vodi, ali sve je u vremenskom razmaku između zalivanja. Jedna od najvećih grešaka je pridržavanje tačnom rasporedu. Zalivanje istog dana svake nedelje može doneti više štete nego koristi. Tokom leta kada je sunce intenzivnije, možda ćete manje sukulente zalivati češće, otprilike jednom u dve nedelje, u poređenju sa jednom mesečno van sezone. Paprat i tropske biljke treba zalivati jednom nedeljno, a tokom letnjih meseci zemlja im mora biti konstantno vlažna. U ovom slučaju vlažno ne znači mokro i ta dva pojma morate razlikovati.
Savet: Ako zemlja ne upija vodu, ostaje dugo na površini ili odlazi do ivica saksije i tamo se apsorbuje, pre zalivanja napravite par kanala kineskim štapićima u zemlji oko biljke kako bi voda pronašla svoj put do korena.
Deset pravila o zalivanju
- Održavajte nivo vlage kod tropskih vrsta. Većina biljaka voli obilnije zalivanje, ali blago isušivanje između dva zalivanja pospešuje rast korena.
- U letnjim mesecima i tokom intenzivnog rasta zalivajte češće, ali umereno. Bolje je zalivati ređe sa više vode, neko češće sa malo vode.
- Zalivajte rano ujutru, kako bi biljka imala ceo dan da se prosuši i upije potrebne minerale.
- Održavajte lišće suvim kako biste izbegli bolesti. S obzirom da većina biljaka u našim domovima dolazi iz tropskih krajeva sa puno kiše, orošavanje je korisno, ali samo u letnjim mesecima. Vlažni listovi na jakom suncu stvaraju blage tragove opekotina i bele fleke.
- Osigurajte da voda dospe do korena. Premala količina vode često pokrije samo gornji sloj zemlje i ispari. Adekvatno zalivanje tokom perioda rasta, od proleća do jeseni je ključno za zdrave i bujne biljke.
- Zalivajte biljku postepeno dok voda ne krene da izlazi kroz drenažne rupe ili se zemlja ne zasiti potpuno. Vodite računa da zalijete ravnomerno oko cele biljke kako bi voda dospela u sve delove korena.
- Uvek zalijte biljku nakon presađivanja.
- Biljke u velikim saksijama suše se sporije od biljaka u manjim saksijama. Biljke na jakom dnevnom svetlu suše se brže od biljaka u polusenci ili senci (takođe i kada je napolju oblačno ili je vlažnost vazduha veća).
- Voda treba da odstoji najmanje 24h pre zalivanja i uvek mora biti sobne temperature. Hladna ili topla voda može izazvati temperaturni šok kod biljaka koji dovodi do promene na listovima.
- Ne paničite! Ukoliko primetite neke promene na biljci, nemojte je odmah zalivati. Proverite vlažnost tla što dublje možete, pregledajte listove i da li biljka ima novi rast, jer je nekada žuti list rezultat svih minerala i resursa usmerenih ka novim izdancima.
Kako da spasite biljku koja vene?
Desilo mi se više puta. Biljke sam zalivao bez provere zemlje, tačno istog dana bez obzira da li je leto ili zima. I onda zateknem jedan žuti list, pa kroz par dana još jedan i još jedan, sve dok biljke više nema. Ako vam se desi da biljku previše zalijete, ne mora da znači da je osuđena na propast. Postoje dve opcije – ostavite da se zemlja potpuno osuši pre nego što je ponovo zalijete. Ako se ne oporavi, možete je presaditi u svežu zemlju, ali pre toga ispitajte koren i odstranite sve trule i mekane delove sa njega. Druga opcija je da uzmete pelcer ili nekoliko pelcera sa zdravih delova biljke i ostavite ih u posudu sa vodom da se okorene. Na taj način dobićete istu, ali osveženu biljku sa kojom ćete krenuti iz početka.
Znanje o zalivanju biljaka zahteva određeno iskustvo. Najvažnije je da svoje biljke posmatrate i proveravate. Počnite sa nekoliko otpornijih i manje zahtevnih vrsta poput puzavica pothos, filadendrona, peperomije, zebrine, spatifiluma i sl. Kada savladate osnove i budete sigurniji u svoje veštine zalivanja, možete pokušati sa nekoliko biljaka koje su izazovnije kao npr. strelicija, monstera adansoni, pilea ili fikus bendžamin.
