Kompozicija od drveta umetnuta u unutrašnji beli fasadni omotač ključni je element ovog enterijera, sa noćnom zonom na galeriji integrisanom u volumen čitavog prostora.
Smeštena u neposrednoj blizini jezera Trešnja, u idiličnom ambijentu obronaka između planina Avale i Kosmaja, ova savremena interpretacija kuće za odmor predstavlja pravu oaza mira, ali i prostor u kome stvara naš poznati umetnik.
Naime, vlasnik ove kuće je proslavljeni srpski dizajner Slavimir Stojanović Futro, pa je i objekat od 118 kvadrata nazvan u skladu s njegovim brendom – Futro house, a izgrađen je prema projektu tima arhitekata iz beogradskog INKA studija.
U arhitektonskom izrazu, Futro house nudi nove oblikovne elemente i prostorne obrasce koji su odraz života u savremenom kontekstu u skladu sa prirodom, sa dva specifična mikroambijenta oko kuće – jugozapadno dvorište i veliki severozapadni natkriveni trem uz ulaznu zonu.
Stakleni portali i klizne žaluzine
Kako je za portal Gradnja objasnila Marina Lazović, jedan od osnivača INKA studija i autora ovog projekta, pozicije velikih staklenih površina, kao i manjih otvora koji uokviruju deo pejzaža, promišljeno su postavljene u odnosu na padinu predela između Avale i Kosmaja.
Veliki stakleni portali se mogu zatvoriti kliznim žaluzinama, koje takođe igraju bitnu ulogu u arhitekturi objekta.
„Kuća je koncipirana da bude otvorena ili zatvorena, u zavisnosti od potreba stanara ali i sezonskih promena. U oblikovnom smislu, kad se objekat potpuno zatvori on je nalik skulpturi u prostoru. Žaluzine imaju ulogu zaštite, naročito noću i zimi, kao i potpunog zatvaranja kuće kad stanari nisu tu“ – navela je Lazović.
Ognjište je u savremenoj interpretaciji koncipirano u vidu kamina koji je pozicioniran na samoj staklenoj fasadi.
Kad je reč o unutrašnjosti objekta, kompozicija od drveta umetnuta u unutrašnji beli fasadni omotač je ključni element enterijera. Pult sa trpezarijom je njegov integrativni deo i centralni motiv kuće oko koga se odvija život.
Na njega se nadovezuje dnevni boravak sa kaminom kao prostor u kome se najviše boravi. Ognjište je u savremenoj interpretaciji koncipirano u vidu kamina koji je pozicioniran na samoj staklenoj fasadi.
„Svi sadržaji su okrenuti ka njemu i preko njega se odvija svakodnevni život stanara i širi ka prirodnom okruženju. Ono je i u tradicionalnoj arhitekturi uvek predstavljalo centralni motiv i vertikalnu osovinu“ – istakla je autorka.
Neklasična noćna zona na galeriji
U funkcionalnom smislu, pozicija kuhinje, kupatila i ostave, okrenute ka brdu, oslanja se na koncepciju tradicionalne šumadijske kuće, dok su dnevni boravak, sedenje uz biblioteku i trpezarija okrenuti ka padini i pogledu.
Krov na jednu vodu omogućava noćnu zonu na galeriji, ali ne klasičnu, već integrisanu u volumen čitavog prostora, bez fizičkih ograničenja.
„Na samom ulazu, objedinjeno sa kompozicijom kuhinje, prvo se nalaze ulazni plakari, zatim ugradni delovi kuhinje, pa nakon kuhinjskih elemenata, opet ugradni plakari sve objedinjeno jednom kompaktnom drvenom kompozicijom do zida sa vratima za kupatilo, koja su takođe utopljena u drveni omotač“ – objasnila je Lazović.
Naizmenično podignuti kraci stepeništa navode na sugestivno penjanje uzbrdo.
S obzirom da je prizemni nivo kompletno otvoren boravišni prostor sa kuhinjom koji korespondira sa dvorištem i tremom, a spavaći blok je sakriven na galeriji, stepenište koje vodi na galeriju je takođe sakriveno u “procepu” između unutrašnje drvene i spoljašnje fasadne envelope, navela je Lazović.
„Stepenište je projektovano u kontekstu redizajniranih „malo udobnijih merdevina“. Naizmenično podignuti kraci navode na sugestivno penjanje uzbrdo. Uklopljene u materijalizaciju enterijera, formirajući završetak ‘umetnute kompozicije’ od drveta u unutrašnji beli fasadni omotač“ – dodala je sagovornica Gradnje.
Postavljen sistem podnog grejanja
Kada je u pitanju materijalizacija u enterijeru, podna ploča je armiranobetonska, kao i ploča galerije.
Preko nje je postavljen sistem podnog grejanja, dok je završna podna obloga izrađena kao monolitni sloj u mikrocementu.
Zidovi su malterisani, a samo je u kupatilima postavljena keramika, navela je na kraju za portal Gradnja Marina Lazović.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
- naziv objekta: Futro house
- mesto: Parcani, Opština Sopot
- klijent: Slavimir Stojanović Futro
- autor: INKA studio projektni tim – Marina Lazović, dia, Predrag Ignjatović, dia, Zoran Lazović, dia, Dunja Nedeljković, dia
- godina projektovanja: 2020–2022.
- godina izgradnje: 2021–2023.
- površina: 118,34 m²
- spratnost: P+G
- izvođači: INKA studio, Aditiv Balkan, Sunce Marinković, Enterijer Bojović
- fotografija: Relja Ivanić