Uprkos činjenici da je tokom tri decenije osmislila i napravila široku lepezu predmeta od raznobojnog stakla, umetnica iz Novog Sada najpoznatija je po svojim vitražnim lampama.
Mistična lepota svetlosti koja se probija kroz raznobojna stakla, od davnina je izazivala divljenje, no, trebalo je da prođe skoro dva milenijuma da bi vitraž s prozora sakralnih objekata, kasnije dvoraca i velelepnih rezidencija u kojima je stanovalo plemstvo, dobio upotrebnu vrednost i preselio se u domove “običnih smrtnika”.
Velika zasluga za to pripada nadarenom američkom umetniku Luisu Tifaniju koji je početkom 20. veka razvio inovativni pristup spajanja stakla. Njegove lampe i drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu, postali su simbol novog pravca u umetnosti – secesije, koja je na svojevrstan način izjednačila likovnu i primenjenu umetnost.
Vitraž u Srbiji: Od ekspanzije do zaborava i nazad
Kada je reč o našim prostorima, vitraž je krasio brojne sakralne objekte u Srbiji još od 12. veka, ali od toga jedva da je nešto sačuvano. U poslednjih dvesta godina, brojna religijska zdanja u Vojvodini i Srbiji ukrašavana su vitražima, najčešće na prozorima i krovnim kupolama.
Secesija nije zaobišla ni ove krajeve. Osim umetnika, stvaralaca, ovom pokretu priključio se i izvestan broj zanatlija-staklara, koji su počeli da se bave izradom predmeta od bojenog stakla.
Međutim, tokom decenija, pogotovo posle Drugog svetskog rata, uprkos tome što su se izradi vitraža posvetili i akademski obrazovani umetnici poput Jovana Bikickog, interesovanje za ovu vrstu primenjene umetnosti počelo je da jenjava.
A onda je, krajem osamdesetih, vitraž na našim prostorima doživeo neku vrstu renesanse...
U ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi
Pre tačno trideset godina, višestruko nagrađivana novosadska vajarka i slikarka Violeta Mitrušić Labat, koja iza sebe ima desetine samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, odlučila je da svoju karijeru usmeri prevashodno na vitraž.
„To je medij koji me je oduvek privlačio, ali ono što me je definitivno opredelilo za izradu predmeta od bojenog stakla, jeste finansijski momenat, jer se od prodaje skulptura i slika teško živi“ – kaže Violeta, ističući da se nipošto nije odrekla vajanja i slikanja, koje smatra bazom u oblikovanju predmeta od stakla, dok joj je vitraž, s druge strane, bio inspiracija za seriju skulptura čiji je motiv bila svetlost.
Naša sagovornica stvara u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde je tokom trideset godina nastalo na desetine i desetine lampi, lustera, plafonjera, prozora, pregrada, svetlarnika, stočića i drugih predmeta za svakodnevnu upotrebu, koji nose prepoznatljiv autorski pečat Violete Mitrušić Labat.
Oplemenjivanje prostora
Među njene prve radove spadaju vrata i zidni pano u Kontinental banci u Novom Sadu, koja je potom naručila vitraže za svoje ekspoziture širom Vojvodine.
Usledilo je oplemenjivanje enterijera i eksterijera brojnih poslovnih prostora, ugostiteljskih objekata i privatnih stanova, a njeni verovatno najzanimljiviji radovi jesu spiralna skulptura od kobaltnog stakla koja krasi hol “Apolo” centra, vitraž “nadograđen” na zid od opeke koji opasuje prelepo dvorište stare kuće u samom centru grada, kao i prelepi prozori u maloj kapeli u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu.
Za razliku od većine vitražista kod nas, koji nacrte dobijaju od arhitekte, ceo proces izrade, od crteža na kojem su precizno obeleženi oblici, boje i dimenzije stakala, do gotovog proizvoda, Violetinih je ruku delo, a svemu, naravno, prethodi dogovor sa naručiocem.
Ništa nije teško kad voliš ono što radiš
Precizno isečene stakliće Violeta spaja pomoću profila od olova, koje se zbog svoje mekane konzinstencije vekovima koristi u tu svrhu, dok za izradu lampi i složenijih ravnih površina pogodan zbog svoje mekoće i mnogo manje toksičan od vekovima korišćenog olova. Ponekad u tu svrhu upotrebljava mesingani lim koji ne polira već ga ostavlja s prirodnom patinom.
Izrada vitraža fizički je zahtevan posao, a udisanje otrovnih isparenja nije jedini problem.
„Potrebna je velika spretnost kada se spajaju komadi stakla. Neretko se posečem jer ne nosim rukavice koje mi smetaju dok radim, a i kao vajar sam navikla da imam direktan kontakt s materijalom. Dešava se, srećom retko, i da se se opečem na lemilicu“ – objašnjava Violeta, koja je, uprkos činjenici da je osmislila i napravila široku lepezu predmeta od raznobojnog stakla, najpoznatija po svojim vitražnim lampama.
Vitraž je stvarno veliki izazov i radiću ga, sigurno, do kraja života
„U početku su to bile u obliku piramide ili kocke, komadi stakla bili su krupniji, ali, s vremenom, oblici su postajali mnogo složeniji, a staklići sitniji. Kasnije sam počela da radim lustere, zidne lampe i plafonjere sve zahtevnijih oblika i u sve više boja, a za svaki od ovih komada sama pravim kalupe. Mislim da nikada neću prestati da istražujem, vitraž je stvarno veliki izazov i radiću ga, sigurno, do kraja života“ – ističe naša sagovornica.
Koliko koštaju predmeti od vitraža?
„Cena predmeta od raznobojnog stakla zavisi od mnogo faktora. Pre svega, od njihovih dimenzija, veličine sastavnih delova i složenosti oblika i figura. Veća površina, sitnije staklo, komplikovanijni oblik i raspored, logično, zahtevaju više posla pa su samim tim i skuplji. Pri tome, treba znati da vitražno staklo nije jeftino. U svakom slučaju, cene nisu previsoke, a predmet od vitraža prelepa je i vanvremenska dekoracija u svakom prostoru“ – kaže na kraju Violeta Mitrušić Labat.
