Pomoću sistema pokretnih zavesa i otvorenog plana, korisnici Curtain Wall Apartmana mogu da kreiraju različite režime korišćenja. Više vredi onaj prostor koji može da se koristi na više načina.
U svojoj knjizi „Formati za urbani život“, Ana Nikezić izdvaja principe složenosti i promenljivosti kao suštinske za organizaciju savremenog stambenog prostora. U zbiru i pojedinačno, ovi organizacioni principi kreiraju jedan suštinski organizacioni kvalitet – višestrukost stambenog prostora.
Oslanjajući se na navedene principe, a kroz kombinaciju fleksibilnosti i otvorenog plana, Đorđe Alfirević i Sanja Simonović-Alfirević (Studio Alfirević) osmislili su nesvakidašnje enterijersko rešenje porodičnog stana. U ovom stanu kvalitet polivalentnosti dostigao je svoje teorijske maksimume.
Različiti režimi korišćenja
Curtain Wall Apartment projektovan je za tri osobe. Po potrebi, stan može menjati svoje prostorne karakteristike. „Stan je zasnovan na konceptu otvorenog plana, kod koga su sve stambene funkcije grupisane u dva izdužena bloka. Prostori se redefinišu pomeranjem zavesa i otvaranjem kliznih pregrada, čime se formiraju prostorne niše“ – navode autori. Složenost prostora ostvaruje se kroz klasičnu podelu na opsluženi i opslužujući prostor, te otvoreni plan i pomerljive pregrade.
U ovom apartmanu, princip složenosti očitava se kroz raznovrsnost sadržaja i mogućnost njihovog povezivanja. Jasne granice između dnevne i noćne zone, rada i stanovanja, tokova i aktivnosti ne postoje. Princip složenosti realizuje se kroz prožimanje aktivnosti, prostorni i vremenski kontinuitet.
Princip promenljivosti realizuje se i kroz sistem pokretnih pregrada. Kroz sistem pokretnih zavesa, prostor stana rasteže se od potpuno pregrađenog do potpuno otvorenog. Otvaranjem pregrada moguće je formirati različite režime korišćenja. „U procepima između funkcionalnih blokova su smeštene neprozirne zavese, čija je uloga da po potrebi izdele stan na tri celine – fluidan centralni višefunkcijski prostor i dve odvojene sobe za spavanje – navode projektanti. Sklanjanjem svih pregrada dobija se neprekinuti prostor od čak 58 kvadratnih metara površine.
Transparentnost prostora
Osnovne odrednice materijalizacije prostora su sklad i jednostavnost. Obrada enterijera je predviđena u svetlim tonovima bele, drap i oker nijansi prirodnog drveta. Zavese su neprovidne, te se njihovim preklapanjem mogu postići različiti valeri otvorenosti i transparentnosti prostora. Stepenovanje pregrađenosti prostora vrši se po njegovoj dijagonali i dubini, dok terasa čini aksijalni produžetak središnje zone stana sa dnevnim boravkom.
Ležajevi su takođe fleksibilni, i po principu Marfijevog kreveta mogu se sklopiti u plakare. Kroz sistem rasklopivih kreveta dnevna i noćna zona aktivnosti odvijaju se u suštinski istom prostoru.
Uzorni model
Nekoliko godina unazad, organizacija stanova u Beogradu postala je krajnje dosadna. Manje pažnje se posvećuje upotrebnoj vrednosti stana, a više važnosti pridodaje se kvadraturi i strukturi – što nije isto. Primeri koji odstupaju od ustaljenih pravila prava su retkost.
Stil gradskog života radikalno se promenio, što zahteva radikalnu promenu načina na koji promišljamo svoje stambene prostore. Curtain Wall Apartment je beskompromisno polivalentan prostor – jedan uzorni model. Kao takav, on upućuje na sve mogućnosti visoke upotrebne vrednosti stana, koja se može dostići pomoću otvorenog plana, pomerljivih pregrada i rasklopivih ležajeva. Više vredi onaj prostor koji se može koristiti na više načina.
Faktografija:
- kategorija: enterijer stana
- površina: 70 m2
- lokacija: Beograd
- klijent: privatno lice
- status: idejno rešenje
- godina: 2019.
- autori: Đorđe Alfirević i Sanja Simović-Alfirević
9 Comments
Leave a Reply
Stan bez odvojenog “mirnog” dela za spavanje i opuštanje, po meni nije idealno rešenje. Svakog dana sklapati i rasklapati ležaj za spavanje, koji se nalazi u plakaru i to u sredini celokupnog prostora, više deluje kao privremeno rešenje.
Odvajanje dnevne i noćne zone aktivnosti moderan je fenomen. Ovu ideju je osmislio i uveo u praksu nemački arhitekta Alexander Klein. Sve do prve polovine XX veka, spavaća soba kao kategorija nije postojala. Na primer, ako pogledamo tradicionalnu srpsku kuću ili salonski stan, videćemo da tu spavaća soba ne postoji. U tradicionalnoj kući srednjovekovnog grada, podela na dnevnu i noćnu zonu aktivnosti takođe ne postoji.
Umesto u odvojenim prostorijama, krevet se nekada nalazio u nišama. Christopher Alexander u svojoj knjizi “Pattern Language” ovaj obrazac organizacije imenuje kao “Bed Alcoves”. Opis obrasca glasi: “Don’t put single beds in empty rooms called bedrooms, but instead put individual bed alcoves off rooms with other non-sleeping functions, so the bed itself becomes a tiny private haven.” Primere možete pogledati na: http://concordgreen.blogspot.com/2010/12/in-praise-of-bed-alcoves.html
Dakle, spavaće sobe treba izbegavati.
Samo zato što je nešto “moderan fenomen” ne znači i da ga treba izbegavati. Tako bismo mogli reći i za Vaš sajt, koji, uzgred, veoma volim, da nije postojao u prvoj polovini XX veka. Niti je računar svoje mesto imao u tradicionalnim srpskim kućama. 🙂
Odvajanje noćne zone od dnevne ima čitav niz prednosti, nabrojaću samo najizraženije:
– u noćnu zonu ne dopiru mirisi, zvuci i pogledi iz dnevne zone
– svaki član porodice ima svoju privatnost, koja je izgleda, takođe fenomen današnjeg vremena, ali se mora uvažiti da je spavanje više osoba u jednom prostoru u najmanju ruku nepraktično
U prikazanom idejnom rešenju ima nekoliko, da kažem, nelogičnih stvari.
U kupatilu se ne možete okrenuti, a o mašini za veš ne vredi trošiti reči. Ona je, naravno, postavljena u kuhinju, što ovaj prostor čini multifunkcionalnom vešernicom od 58m2 otvorenog prostora.
Život u ovakvom stanu bi ličio na scene iz “Vrućeg vetra”, tamo su svi spavali, jeli i prali se, i sušili u istom prostoru. Razmišljanje o privatnosti bilo koje vrste (dolazak druga, ili nedaj Bože devojke) ponovo budi asocijacije na humorističke serije i filmove.
Prirodno osvetljenje ovako dubokog prostora sa samo jedne strane je još jedna sporna tema.
Ako bi jedan član domaćinstva hteo da uči, ostali bi morali da gaze kao po jajima.
Budimo realni, ukoliko se izuzme poneki ekscentrični samac, koji po svaku cenu želi nešto što niko drugi nema, ovaj stan nema šta da ponudi.
Da svaki član porodice ima svoju privatnost takođe jeste fenomen današnjeg vremena. O tome piše i Filipe Arie u istorijskom klasiku “Centuries of Childhood: A Social History of Family Life” – https://en.wikipedia.org/wiki/Centuries_of_Childhood
Odvajanje sobe samo za spavanje, odsečene od svakodnevnih aktivnosti, gubljenje je, pre svaga, duha i životnosti prostora, a potom i upotrebne vrednosti kuće ili stana.
Neću dozvoliti da mi želju, a i pravo, na privatnost uskraćuje niko, pa ni tamo neki francuski istoričar. 🙂 Slažem se da današnja porodica ima dosta “prostora za napredak” kada je reč o medjusobnom funkcionisanju članova, ali tu je veći problem nedostatak želje članova za medjusobnom interakcijom. Sabijanje na jedno mesto samo rezultira time da svako gleda u svoj telefon, tablet, računar… Tu ne pomaže “open space”…
Ne slažem se da je spavaća soba “samo za spavanje”, jer može da bude i prostor za rad, igru, učenje, hobi, odlaganje garderobe ili nečeg drugog, niti da je “odsečena” od svakodnevnih aktivnosti, može biti samo sklonjena, ili bolje rečeno, spašena, od, recimo, mirisa kuhinje, zvukova ili pogleda koje ne želiš.
Nemojte, niko Vas ne tera.
Pozivanje na neke modele i paterne stanovanja od pre vek ili dva apsolutno je neprimereno u ovom slučaju, a sve to da bi se opravdao potpuno promašen koncept ovog prostora. Čovek evoluira, njegove potrebe evoluiraju zajedno sa njim, zato više ne živimo u vigvamima kao plemenska zajednica (ni tu nije bilo prostorne podele, zar ne, open space koncept u pravom smislu te reči?), nego u energetski efikasnim i moderno uređenim objektima. Kao što više ne nosimo opanke nego anatomski prilagođenu obuću. Svaki životni prostor bi trebalo da, pored estetske zadovolji i utilitarnu komponentu, a ovaj primer taj kriterijum ne ispunjava i nikakvo teoretisanje i pozivanje na ”uzore” i ”fenomene” ne može sakriti činjenicu da je koncept neupotrebljiv. Kao garsonjera od 70 m2 za jednu osobu – da, ali ništa više.
Vi, pretpostavljam, živite u ovakvom stanu?
Stan koji odgovara jednom korisniku, ne znači da će odgovarati drugom. Potrebe korisnika se razlikuju, pa će u jednom slučaju nekome odgovarati segregacija prostorija, dok će drugome odgovarati koncept otvorenog plana. Ukoliko je svaka od prostorija adekvatno dimenzionisana, u funkcionalnom smislu stan će odgovoriti na aktivnosti koje se u njemu odvijaju, ali će neko možda očekivati veći prostorni komfor, zbog čega će želeti da mu se projektuje otvoreni plan. Sa druge strane kod malih stanova, ili kod stanova sa većom dubinom prostora (kao što je ovo koliko vidim slučaj), primena otvorenog plana je prednost u odnosu na bilo koji oblik segregacije prostora (izuzev sanitarnih prostorija). Ovaj stan više vidim kao interesantan teorijski eksperimet o mogućnostima segregiranja lakim pomičnim pregradama kakve su zavese ili kao što piše Dragan Marković vrednostima polivalentnih prostora.
Po mom mišljenju bravo za kolege!