Kada se spomene bašta, uglavnom se misli na otvorenu zelenu površinu oko kuće ili bilo kog drugog stambenog ili poslovnog objekta, ali ovaj tekst i fotografije u velikoj meri demantuju ovo „pravilo“.
Postoji velika razlika između uređivanja zelenila na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Pre svega razlikuju se klimatski faktori, odnosno temperatura, vlažnost vazduha, padavine i naravno, svetlost. Svaka biljka koja se uzgaja na otvorenom prostoru ima određeni ritam tokom života koji se sastoji od vegetativnog perioda i perioda, faze mirovanja.
Ove karakteristike su izražene na otvorenim zelenim prostorima, dok biljke prilagođene enterijerima, nemaju jasno izražene ove faze, odnosno ova dva perioda nisu jasno izražena. Zbog toga, ključno je znati koje vrste mogu da pogoduju ovakvim tipovima staništa. U skladu sa tim, biljke koje sadimo u zatvorenom prostoru imaju različite zahteve od onih na otvorenom. Ovakve biljke svrstavaju se u kategoriju sobnih biljaka.
Biljke koje sadimo u zatvorenom prostoru imaju različite zahteve od onih na otvorenom.
Grupa sobnih biljaka je širokog spektra i predstavlja raznovrsnost vrlo interesantnih biljnih individua, koje se svako od sebe međusobno razlikuju, kako prema morfologiji, tako i prema zahtevima i potrebama za vodom, svetlošću, prihranom, orezivanjem, itd.
Kada se svi ovi uslovi iskombinuju i upotpune, uz dobro izabrane biljne vrste koje izgledom daju kompletnu i kompaktnu celinu čine jednu „zelenu unutrašnju oazu“.
Biljke prilagodljive sredini
Preporučuje se da biljke koje će imati primenu u ovakvim urbanim baštama biti prilagodljive uslovima sredine, a sa druge strane, za održavanje ovakvog prostora je važan antropogeni uticaj, koji će biljkama obezbediti neophodne uslove za njihov dalji rast i razvoj.
Za ovakav korak potrebno je biljke prilagoditi uslovima svetlosti, ukoliko prostor nema dovoljno svetlosti, potrebno je saditi vrste koje dobro podnose senku. Neke od vrsta koje mogu biti dobar izbor za ovakve tipove, gde nema direktne sunčeve svetlosti je singonijum (Singonium podophyllum), djavolji bršljan (Epipermnum aureum), dracene (Dracena fragrans, Dracena marginata), zamija (Zamioculcas zamiifolia), palma (Chamaedorea elegans), kao i brojne druge.
Kaktusi i sukuletni
Ukoliko su uslovi takvi, da u enterijeru postoji dovoljno svetlosti, ili je čak ima i previše, što se često dešava kada je prostor orijentisan ka južnoj strani, to podrazumeva da su biljke izložene direktnoj sunčevoj svetlosti. Za ovakav tip formiranja bašte, sadimo biljke koje dobro podnose sunčevu svetlost, a neke od često primenjivanih su kaktusi (Cactaceae) i sukulenti, ali i mnoge druge biljne vrste, kao što su: šeflera (Schefflera spp.), svekrvin jezik (Sansevieria), Kalahoje (Kalanchoe), Fikusi (Ficus), kao i brojne druge.
Čitavu kompoziciju može da upotpuni dekorativni malč, šljunak, kamenčići ili pesak koji će doprineti lakšem održavanju.
S obzirom na to da su ove zelene površine namenje oplemenjavanju prostora, kako stambenog, tako i poslovnog, korišćenje ovakvih vidova projektovanja najzastupljeniji je u velikim poslovnim objektima i sličnim ambijentima.
Čitavu kompoziciju može da upotpuni dekorativni malč, šljunak, kamenčići (oblutak), pesak, staklo (nešto ređe u primeni), kao i slični elementi koji će doprineti lakšem održavanju, a ujedno doprineti potpunom zaokruženju ambijentalne celine prostora, a pre svega finalni rezultat je dati akcenat na estetici, odnosno dekorativnosti čitavog prostora.
Kombinacije za puno svetlosti
Često je popularno, kako u kućnim uslovima, tako i u restoranima i kafićima, sve veća prisutnost sukulentnih biljaka i kaktusa u kombinaciji. Često se koristi jer se primenjuje u specifičnim saksijama, od gline, stakla i najčešće u kombinaciji sa peskom, kamenjem ili malčem u malim, mini posudama, koje su ključne za dekorativnost prostora. Njihova primena se najviše vidi u uglovima prozora, na zastakljenim terasama, kao i na mestima koja veći deo dana imaju izraženu prisutnost sunčeve svetlosti. Kako su zastupljene u letnjem periodu, u baštama na otvorenom, isto tako ih često vidimo i u zimskom periodu, kao neizostavan deo ambijenta kafića i restorana, kao vrlo dekorativan elemenat koji krasi i oplemenjuje prostor. Često se primenjuje kombinacija prethodno navedenih vrsta, jer su ovo biljne vrste koje je nešto lakše održavati u odnosu na ostalo saksijsko cveće.
Naslovna foto: Edward Hendricks
