Dok za projekte enterijera prati tržište, trendove i potrebe korisnika, u dizajniranju nameštaja se prepušta fantaziji za koju je potreban umetnički pogled na svet.
Tamara Švonja od kad zna za sebe nalazi se u svetu dizajna, samo tad nije znala šta to predstavlja. Kasnije se konkretizuje i to prerasta u ljubav prema dizajnu nameštaja i enterijera.
Iza nje stoje desetine projekata enterijera i par vrlo specifičnih komada nameštaja, a više detalja otkrila nam je kroz primere i izvore njene inspiracije.
Od hrane do zupčanika
Čime se sve bavi Tamara Švonja, najzanimljiviji odgovor bi dala njena majka kojoj je kao ekonomisti i kancelarijskom radniku potpuno neverovatno da odrasla osoba po ceo dan crta, šmirgla stiropor ili gleda u savijenu žicu u kojoj vidi formu buduće fotelje.
“Mislim da dizajneri vide dizajn u svemu, od hrane do zupčanika… samo je na njima da naprave neku novu kombinaciju formi, boja, materijala“.
Proces stvaranja je nešto što u meni proizvodi životne sokove i nadam se da mi to nikad neće biti uskraćeno.
Pored dizajna nameštaja, Tamara je dosta posvećena i dizajnu enterijera, zato što je primenljiviji široj publici i korisnicima.
Za enterijer je ipak malo drugačije, prati se tržište, trendovi i potrebe korisnika i tako nastaju novi prostori. U nameštaju se malo fantazira, potreban je umetnički pogled i često može da bude blizak skulpturi.
“Proces stvaranja je nešto što u meni proizvodi životne sokove i nadam se da mi to nikad neće biti uskraćeno” – kaže za naš portal Tamara Švonja.
Važnost taktilnosti u razmatranju materijala
Na pitanje koji su joj dalji ciljevi odgovorila je da samo želi nastaviti stvarati bez obzira na razmeru projekta, da li je u pitanju “uradi sam” projekat za decu ili inovativni dizajn za space shuttle.
Inspiraciju za rad nalazi u hrani, kuvanju, biljkama, šumi, šetnji, novim gradovima, kulturama, razgovorima, baš svuda.
Veliki je protivnik kupovine preko interneta i ističe važnost taktilnosti u razmatranju materijala. Trudi se da u projektima materijale koristi sa razlogom na mestima na kojima su potrebni i gde su njihova svojstva opravdana.
Jedan od kupaca Tamarine daske za tapase bio je tadašnji Princ od Velsa, a sada
Kralj Čarls III.
Jedna kolekcija je urađena sa posebnim osvrtom na materijale – drvo, metal i kamen u istoj boji, ali njihove taktilne osobine i težina se razlikuju i to je bila vodilja u samom procesu.
Komad koji se pokazao kao best seller jeste definitivno daska za tapase Tapa board, pravljena za brend Folkk, a prodavan širom sveta putem interneta.
Ipak, ono što ga svrstava u najbolje prodavane komade jeste činjenica da je jedan od kupaca bio tadašnji Princ od Velsa, a sada britanski Kralj Čarls III.
Njen dizajn namenjen je kupcu sklonom detaljima i sitnim dizajnerskim cakama koje voli da primenjuje.
Na pitanje zašto bi trebao kupac izabrati njen dizajn, odgovorila je da će to biti kupac sklon detaljima i sitnim dizajnerskim cakama koje voli da primenjuje što se tiče nameštaja.
Kad je reč o dizajnu enterijera, ona će se truditi da to bude projekat koji ima sigurne principe iz pređašnje prakse, ali takođe će slušati i potrebe korisnika.
Nameštaj izložen u Vili Laura
“Posebno mi je zanimljivo da pri dizajniranju ili recimo pravljenju organizacije nekog prostora zamišljam situacije u kojima se nalaze korisnici tog prostora, pa tako neću na isti način smišljati kuhinju za baku od 68 godina i za mladi bračni par” – kaže Tamara za Dizajn enterijera.
Neki od radova mogu se videti uživo i u stalnoj su prodaji. Nameštaj rađen za firmu Xylon izložen je u njihovoj prelepoj Vili Laura na Senjaku i može se pogledati i kupiti.
Rok isporuke zavisi od komada, ali okvirno je mesec dana – manje/više.
Crtanje i slikanje je oduvek postojalo kao hobi, a već od malih nogu je znala da ide
u pravcu dizajna.
Tamara Švonja rođena je u Rumi gde je i odrasla. Fakultet za umetnost i dizajn završila je u Beogradu, gde je ostala i da živi.
Sa malim izletom od godinu dana koje je provela u Varšavi u Poljskoj ipak je odlučila da se vrati i igra na domaćem terenu.
Crtanje i slikanje je oduvek postojalo kao hobi, a već od malih nogu je znala da ide u pravcu dizajna.
Ljubav prema dizajnu nameštaja je došla poslednja, kroz konkurse koje je osvajala i tako dobila priliku da neke od prvih ideja izlaže, dve godine zaredom, u Milanu, pa zatim i regionu.
Seoska kuća kao neostvarena želja
Iza nje je sad već nekoliko desetina enterijerskih projekata, uglavnom rezidencijalnih sa specifičnim nameštajem po meri.
Takođe i zanimljiva karijera u hotelskoj industriji jer trenutno radi u firmi koja se uglavnom bavi opremanjem hotela na Bliskom istoku.
Ipak, njena neostvarena želja je da projektuje malu seosku kuću sa lokalnim materijalima i savremenim principima, sa njenim komadima nameštaja, a da bude otvorena za kreativne posetioce i događaje.
