Pažljivo renoviranje stana i modernizacija nasleđenog prostora izvedeni su ponovnom primenom i unapređivanjem zaboravljenih arhitektonskih principa.

Svaki kupac stana u starogradnji nađe se u istoj dilemi. Kako staru organizaciju prilagoditi novim potrebama? Kako u što manje kvadrata organizovati što bolji stan?

Aleksandar Gušić, arhitekta iz studija Gušić Architecture, u svom projektu enterijera stana u stambenoj zgradi iz 70-ih daje nam moguće odgovore.

Protor je vizuelno i funkcionalno uravnotežen; Foto: Relja Ivanić

Upotrebna vrednost stana

Naime, on smatra da se potrebe savremenih korisnika mogu najbolje zadovoljiti kroz ponovnu primenu i unapređivanje principa „beogradske škole stanovanja“.

Svrha ovih principa, objašnjava arhitekta Gušić za portal Gradnja, jeste da se gradi ekonomično, a da se nivo nedostataka stana svede na najmanju moguću meru.

Fleksibilnost, kružna veza, proširena komunikacija, prolazna dnevna soba, radna kuhinja, radna soba, garderobiranje i ostava univerzalni su kvaliteti koji (u sabirajućem efektu) doprinose boljoj „upotrebnoj vrednosti stana“.

Centralno postavljen servisni blok predstavlja stožer organizacije stana; Foto: Relja Ivanić

Kroz adaptaciju stana R88 arhitekta Gušić ponovo postavlja zaboravljene principe
u prvi plan.

Međutim, načela „beogradske škole stanovanja“, za čiju su se praktičnu primenu zalagale arhitekte Mate Bajlon, Branko Aleksić, Branislav Milenković, Darko Marušić i mnogi drugi, vremenom su zaboravljena.

Kroz adaptaciju stana R88, koja je rađena po sistemu ključ u ruke, arhitekta Gušić ponovo postavlja zaboravljene principe u prvi plan. O njihovim mogućnostima najbolje govore ostvareni rezultati.

Pažljivim renoviranjem stana i modernizacijom nasleđenog prostora kreiran je elegantan i fleksibilan stambeni okvir, prilagođen potrebama savremene porodice.

Okrugli trpezarijski sto; Foto: Relja Ivanić

Kružna veza kao zatečeni element

Kružna komunikacija oko centralno postavljenog sanitarnog bloka uvezuje ulaznu, servisnu i dnevnu zonu stana u jedinstvenu funkcionalnu celinu.

Dodatnim razvijanjem kružne veze kao zatečenog elementa stana, omogućeno je neposredno povezivanje celokupne zone zajedničkih sadržaja.

Ovo je jedino bilo moguće kroz ukidanje ulaznog hodnika kao zasebne prostorije, te formiranje jedne slobodnije veze između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Osnova: Postojanje kružne veze jedna je od glavnih karakteristika ovog stana; Crtež: Gušić Architecture

Funkcionalno uravnotežen prostor

Centralni motiv pri renoviranju stana bila je velika, prolazna dnevna soba sa trpezarijom. Njenom dizajnu i opremanju posvećena je posebna pažnja.

„Protočnost stana kao jedinstvene celine naglašena je nadovezivanjem pravaca, linija i materijala u okviru dnevne zone, čime je kreiran vizuelno i funkcionalno uravnotežen prostor“ – navodi Gušić.

Klizni panel u zoni trpezarije vlasniku stana pruža mogućnost da se prostor koristi na različite načine – od druženja uz bar, do mirnog opuštanja uz knjigu.

Centralni motiv pri renoviranju stana bila je velika, prolazna dnevna soba sa trpezarijom.

Poseban motiv u prostoru predstavlja kružni trpezarijski sto. U ovom slučaju, arhitekta se odlučio za Floem Furniture trpezarijski set sa četiri stolice. Reč je o drvenom nameštaju u mid-century stilu.

S druge strane, rolo zavese sa 2% propustljivosti svetla nadovezuju se na temu brze promene karaktera prostora zavisno od vremenskih prilika, trenutnih potreba i raspoloženja korisnika.

Poseban akcenat dnevne sobe čine crni elementi koji kontrastiraju drvenim i belim površinama. Pored komadnog nameštaja kao što su komoda, police i stočići, značajnu poziciju u dizajnu imaju i Alumil klizna vrata, a koja dnevnu zonu povezuju sa polu-lođom.

Glavni element stana čini prolazna dnevna soba; Foto: Relja Ivanić

Radna soba umesto trpezarije

Uvođenjem radne sobe na mestu nekadašnje trpezarije dat je odgovor na sve izraženiju potrebu za radom od kuće.

„Dizajnom radne zone kao toplog ambijenta sa drvenim elementima i izraženim prirodnim osvetljenjem, stvoren je prostor koji istovremeno funkcioniše kao zasebni blok i kao neodvojivi deo celine stana“ – navodi arhitekta.

Radna zona je rešena po sistemu proširene komunikacije, te neposredno povezuje dnevnu sobu sa radnom kuhinjom.

Iako malih dimenzija, ova prostorija ima značajnu ulogu u stanu. Pre svega, zato što zadovoljava vitalnu potrebu integracije rada i stanovanja.

Drugo, zato što je rešena po sistemu proširene komunikacije, a na takav način neposredno povezuje dnevnu sobu sa radnom kuhinjom.

Radna soba je uređena minimalistički, bez suvišnih detalja i sa dosta prirodnog osvetljenja. U njoj je, prema izboru klijenta, svoje mesto našla i elegantna IKEA radna stolica.

Radna soba u ovom stanu ima posebno mesto i značaj; Foto: Relja Ivanić

Izdvojeni spavaći blok

Jasno razdvajanje zona na dnevne i noćne aktivnosti jedan je od ključnih elemenata „upotrebne vrednosti stana“.

Ovaj princip primenjen je i u adaptaciji stana u R88. Ali, kao i ostatak stana, spavaći blok je tretiran svedenim arhitektonskim izrazom – uz mirne tonove i teksture.

Spavaća zona se sastoji od zajedničkog kupatila, degažmana i dve spavaće sobe. Renoviranje kupatila, navodi arhitekta Gušić, bilo je naročito izazovno u pogledu projektovanja i izvođenja.

Osim toga, ugradni plakari i nameštaj po meri čine da funkcionalnost spavaćeg bloka bude maksimalno iskorišćena. Kao što znamo, prostora za odlaganje stvari nikad dosta.

Spavaći bok je svedenog i nenametljivog dizajna; Foto: Relja Ivanić

Povratak zapostavljenih principa

Renoviranja stanova i prilagođavanje starih osnova potrebama novih korisnika postaje sve zahtevnije i sve složenije.

Nakon kupovine stana u starogradnji, klijenti i njihove arhitekte suočavaju sa pitanjem kako pristupiti reorganizaciji i opremanju na celovit i sveobuhvatan način.

Adaptacija stana R88 (kao primer dobre prakse) skreće nam pažnju da su načela „beogradske škole stanovanja“ i te kako primenljiva i u savremenom dizajnu enterijera.

Ovi univerzalni principi sinteznog modernizma arhitektama i njihovim klijentima daju jasne smernice, elemente i okvire delovanja.

Foto-galerija

Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić
Foto: Relja Ivanić

Faktografija

  • naziv projekta: Adaptacija stana R88
  • mesto: Beograd
  • autor: Aleksandar Gušić
  • kvadratura: 75 m²
  • godina: 2022.
  • fotografija: Relja Ivanić