Uz neutralan kolorit i zadržavanje opeke, drvenih sobnih vrata i starog hrastovog parketa, definisan je sasvim dovoljan dizajn enterijera koji može biti baza različitim oblicima korišćenja.
Stan koji je bio predmet ovog projekta renoviranja smešten u je gradskoj kući u starom jezgru Zemuna, inicijalno zidanoj krajem 18. ili početkom 19. veka kao rezidencijalni objekat austrougarskih vladara prilikom njihovih poseta ovom gradu dok je bio u sastavu Habsburške monarhije.
O tome svedoči i tabla na ulazu na kojoj piše da su u oktobru 1817. godine tu odseli car Franz Prvi od Austrije i carica Karolina, a sama kuća odiše istorijom i dobro je očuvan svedok prošlih vremena.
Objekat je u korektnom, funkcionalnom, stanju, sa uličnom fasadom koja je obnovljena pre nekoliko godina, ali stanje samog stana bilo je takvo da je stavilo na izazov Dejanu Daljević Kralj, arhitekticu i osnivačicu beogradskog D.Architect studija.
Stariji od većine beogradskih stanova
Autorka projekta navodi da je kuća od početka zidana sa kombinovanim funkcijama. U prizemlju su lokali, dok je na spratu bila podeljena na nekoliko većih stanova, koji su se kroz vreme menjali u skladu sa promenama vlasnika, političkim promenama, te je tako došlo i do usitnjavanja stanova zbog smeštanja zaslužnih, a kasnije zaštićenih stanara nakon Drugog svetskog rata.
Ovaj salonski stan, koji se inicijalno prostirao na preko 130 m², imao je klasičnu šemu stana za visoku klasu, popularnog salonca, iako je stariji od većine beogradskih stanova s obzirom na to da se nalazi u Zemunu.
“Stan je dvostrano orijentisan, sa sobama ka ulici, a ulazom, pratećim prostorijama i prijemnim salonom ka dvorištu, odnosno terasi. Međutim, stan je podeljen na manji i veći deo, i to tako što je glavni salon podeljen na pola što je dovelo do ne tako funkcionalnog prostora” – navodi arhitektkinja iz Beograda.
Projektni zadatak nije bio krut i isključiv, već više sa stavom da dobijemo najbolje moguće u datom prostoru.
Prvobitna terasa, koja je kasnije zastakljena, pripojena je predmetnom stanu i iz tog prostora, sada hodnika, dalje se pristupa ostalim prostorijama.
Uz terasu su u nekom momentu upravno dozidani i dvorišni objekti (prvobitno konjušnice), koji su zaklonili prirodno osvetljenje i ventilaciju dela stana, odnosno kuhinje i kupatila.
U skladu sa zatečenim stanjem i ograničenim mogućnostima, s kojima su vlasnici jako dobro upoznati, arhitekte su pristupile projektovanju.
“Stan je bio u zapuštenom stanju jer se više decenija nije ništa ulagalo u održavanje. U pitanju su naslednici koji nisu ušli u proces sa nerealnim očekivanjima, tako da projektni zadatak nije bio krut i isključiv, već više sa stavom da dobijemo najbolje moguće u datom prostoru” – naglašava autorka.
Očuvanje duha starog Zemuna
Deo projektnog zadatka je bio da se stan maksimalno tehnički sanira i konzervira, a drugi deo je bio da se projektuje sa idejom da ubuduće može služiti kako stambenoj tako i poslovnoj nameni.
“Ono što je i meni kao nekom ko poštuje nasleđe bilo jako bitno jeste da su želeli da zadrže što je više moguće starih elemenata ili materijala, odnosno da sačuvamo duh starog Zemuna koliko je to moguće”, objašnjava Dejana Daljević Kralj.
U funkcionalne izmene nismo želeli da ulazimo zbog starosti objekta i kompleksnosti intervencija.
S obzirom na to da je u pitanju masivna konstrukcija, bez većih intervencija, projektom nije bilo moguće uticati na obimnije funkcionalne izmene.
“U njih nismo želeli da ulazimo zbog starosti objekta i kompleksnosti intervencija, koje bi samim tim bile i skupe, a funkcionalno ne bismo dobili preveliku razliku”, kaže Dejana Daljević Kralj. Usitnjavanje prostorija i dodatna podela strukture, dodaje, takođe nije dolazilo u obzir jer bi dobili nefunkcionalne, uske a duboke prostorije, kakva je već manja soba.
“Bivša terasa, jako davno zastakljena, je u funkcionalnom smislu nešto između hodnika i moguće terase kad se otvore prozori, ali nema drugu funkciju iako je velike kvadrature. Iz nje se pristupa nažalost malom prolaznom salonu, koji je u originalu bio duplo veći, iz kog se pristupa kuhinji i dalje sobama ka ulici, jednoj većoj, prolaznoj, i drugoj manjoj”, kaže naša sagovornica.
Urađene su kompletno nove elektroinstalacije u skladu sa današnjim standardima.
Jedina funkcionalna intervencija koja je sprovedena tokom renoviranja salonskog stana je formiranje dva kupatila, umesto toaleta i kupatila. Izmenjene su dimenzije i pristupi.
“Ključno je bilo rešiti neadekvatno provetravanje prostorija koje su ostale bez prirodne ventilacije ranijim dogradnjama i pomenutim zastakljivanjem terase, tako da je bilo bitno sprovesti mehaničku ventilaciju do tih prostorija”, navodi autorka.
Kada je reč o ostalim intervencijama na instalacijama, važna tema je bila koji sistem grejanja i hlađenja primeniti, te su, naravno, urađene kompletno nove elektroinstalacije u skladu sa današnjim standardima, kao i instalacije vodovoda i kanalizacije.
“Što se tiče termotehničkog rešenja, mašinski inženjeri savetuju da je najbolje u ovim situacijama koristiti toplotnu pumpu sa adekvatnim unutrašnjim jedinicama, međutim, ovde je odluka ipak pala na multisplit inverter sistem klima, sa klasičnim unutrašnjim zidnim jedinicama, kojima će se prostor i zagrevati i hladiti”, objašnjava Daljević Kralj .
Neutralna baza za nepoznatog korisnika
Osim dizajna “plavog” kupatila, kolorit je neutralan i nadovezuje se na prirodne materijale i tople boje opeke na zidovima koje su arhitekte ogolile i starog masivnog parketa, koji su sami po sebi detalji u prostoru.
“Zidovi, plafoni, restaurirana i ulazna vrata su u toplo beloj nijansi da ne bi opterećivali prostor i detalje, a boje odnosno dezeni LVT poda i keramike u hodniku i kupatilu su birani tako da se nadovezuju na stil i osnovne tonove”, kaže beogradska arhitektkinja i nastavlja:
„Nova vrata kupatila, kao i lažni prozor su urađeni od crnog čelika i zajedno sa rasvetom, elektrogalanterijom i ventilacionim kanalima u crnoj boji, dodaju malo markantnosti celom stanu, odnosno prvenstveno prostoru hodnika koji neće biti opremljen dodatnim nameštajem“.
S obzirom da je stan za početak planiran za nepoznatog korisnika koji će biti zakupac, ideja je bila napraviti neutralnu bazu koja se uklapa uz nameštaj različitih stilova i kolorita, ali i različite namene.
Zbog vezivnog maltera koji je izgubio svojstva, neki zidovi su dodatno ojačani rabic mrežicom u malteru.
Najveći izazov pri projektovanju, a pre rušenja, je bilo pretpostaviti koji nivo radova na sanaciji se očekuje i dati što približniju ponudu zajedno sa izvođačima.
„Što se tiče samog arhitektonskog rešenja, to je bilo jasno, jer smo odlučili da zbog starosti objekta i ranijih intervencija na spratu iznad, koje su delom opteretile objekat, ne bismo ulazili u ozbiljnije konstruktivne intervencije“, ističe naša sagovornica.
Pošto su u fazi projektovanja, zajedno sa izvođačima, razmotrene sve moguće opcije koje ih mogu sačekati, nije bilo previše iznenađenja u izvođenju.
Nov plafon od gips-kartonskih ploča
Iznenađenja su bila stanje nekih zidova zbog vezivnog maltera koji je izgubio svojstva, te su ih dodatno ojačavali rabic mrežicom u malteru, kao i kasnije loše zidanih pregradnih zidova koje su morali da ojačavaju čeličnim profilima kad su demontirana stara vrata.
“Iznenađenje koje je uticalo više na rešenje dizajna su bile drvene konstruktivne grede na tavanici koje smo imali ideju da otkrijemo, međutim one su postavljene gusto jedna do druge pa smo odustali od te ideje i spustili smo minimalno nov plafon od gips-kartonskih ploča“, navodi Dejana Daljević Kralj i dodaje:
„Prvobitno smo planirali da skinemo maltere i otkrijemo punu opeku na drugim zidovima, ali se pokazalo da na nekim zidovima slogovi nisu bili uredni, na nekim su pomerana vrata i oko njih je loše dozidano, a zato se nakon skidanja oštećenog maltera zbog prokišnjavanja prozora pokazalo da je slog opeke prelep na fasadnom zidu terase oko lučnih prozora i odlučili smo u toku izvođenja da taj zid tj. opeku finalno obradimo“.
Masivni hrastov parket u sobama je saniran, hoblovan i lakiran kvalitetnim vodenim lakom.
S obzirom na to da je u pitanju masivna gradnja, tj. puni zidovi od opeke, skidanje maltera i ogoljavanje opeke bio je način da se dobije efektan detalj, a otkrije umeće starih majstora, bilo da se ona ostavlja u prirodnoj boji, ili se dodatno boji ako je prešarena ili ako dizajn enterijera to zahteva.
„Ono što je upitno jeste da se ne zna u kom je opeka stanju i da li može dovoljno dobro da se obradi. Sama obrada, čak i restauracija opeke, takođe je delikatan i zahtevan posao“, napominje naša sagovornica, dodajući da je zid sa opekom u kupatilu s tuš kabinom ostao otkriven u toku izvođenja, ali ih je i naterao u potragu za specijalnim hidroizolacionim premazom za opeke.
„Masivni hrastov parket u sobama smo odlučili da sačuvamo, iako standardno za drvenu konstrukciju ‘radi’ i škripi, ali to i jeste delimično čar salonaca. Saniran je, hoblovan i lakiran kvalitetnim vodenim lakom. Zbog starosti je dobio tamniju nijansu koja se savršeno uklopila sa bojom opeke“, kaže Dejana Daljević Kralj.
Kvalitetna baza za dalje opremanje
Glavni element u enterijeru koji su svi uključeni u ovaj projekta želeli da zadrže jesu drvena sobna vrata.
„Ona prvenstveno zbog svojih dimenzija, a i dizajna, saloncima daju poseban karakter. Zadržavajući njih, uz opeku, i još nekoliko sitnih detalja, definisali smo sasvim dovoljan dizajn enterijera koji može biti baza različitim stilovima u daljem opremanju“, navodi na kraju Dejana Daljević Kralj.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Renoviranje salonskog stana
- Reciklirana opeka i nameštaj po meri za stan dvoje arhitekata na Dorćolu
- Salonac koji povezuje atmosferu prošlosti i sadašnjosti
- Salonac u Beogradu kao spoj klasičnog i savremenog
2 Comments
Leave a Reply
Koliko promašen projekat. Zar je moguće da je predlog stambenog rešenja sa 130m2 dat sa samo jednom spavaćom sobom i dva kupatila? Koja je potreba drugog kupatila sa tuš kabinom?!? Da ne govorimo o mašinskim instalacijama i predlogom grejanja preko klima jedinica.
Umesto “našminkanih” kupatila bolje da je novac investiran u veći komfor i prijatniji ambijent, podno grejanje, toplotna pumpa, itd…
Poštovani, pogledajte malo bolje date osnove i pročitajte lepo tekst. Nema stan više 130m2, loše je podeljen pri dodeli stanarima nakon rata, i nažalost tako je ostalo. A grešite za našminkana kupatila, odnosno hvala na komplimentu – ima tu malo i umeća postići dobar efekat za malo novca koji nije nadomestio razliku u ceni toplotne pumpe, koja svakako jeste bila prva izbor ali finansijski nedostižan. Podno grejanje nije bilo tema na drvenoj međuspratnoj konstrukciji. Hvala na negativnom komentaru… ubuduće je možda bolje prvo pitati zašto se i kako došlo do nekih odluka… kad već niste pažljivo čitali tekst.