Udobnost i stvaranje prijatnog mesta za rad ključni su faktori prilikom dizajniranja poslovnog prostora u kome će zaposleni poželeti da provode svoje vreme.

Da uređivanje kancelarijskih prostora nije samo puko razmeštanje stolova i stolica, već da je reč o kreativnom poduhvatu u kome će se zaposlenima omogućiti da se osećaju zadovoljno i samim tim više motivisani za rad, čitaocima srpskog izdanja globalnog biznis magazina Forbes objasnila je nedavno arhitektkinja iz Novog Sada Sonja Brstina.

Dizajnerka enterijera u čijem portfoliju se nalazi velik broj realizovanih projekata uređenja kancelarija, Sonja je sa novinarkom Hristinom Kovačević razgovarala o tome kako organizovati ovakvu vrstu prostora i na koji način prijatnost i udobnost na radnom mestu utiču na produktivnost zaposlenih, ali i na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora materijala, nameštaja i rasvete.

Enterijer: Sonja Brstina; Foto: Igor Conić

Veća produktivnost cilj ulaganja u enterijer

Kako je Sonja istakla za Forbes, uređivanje kancelarije nije samo puko razmeštanje stolova i stolica, već je reč o kreativnom poduhvatu u kome će se zaposlenima omogućiti da se osećaju zadovoljno, iz čega dalje proizilazi i veća produktivnost, što zapravo i jeste cilj ulaganja u enterijer poslovnog prostora.

„Zbog toga je veoma važno ne samo kako su dizajnirane kancelarije, već i kako su osmišljeni zajednički prostori kao što su kantine i konferencijske sale, jer su to mesta gde će zaposleni moći da razmenjuju iskustva i potrebe. Ključni faktor prilikom dizajniranja kancelarijskog prostora jeste udobnost i stvaranje prijatnog mesta za rad. Potrebno je napraviti prostor u kome zaposleni žele da provode svoje vreme“, objasnila je Sonja.

Ključni faktor prilikom dizajniranja kancelarijskog prostora jeste udobnost i stvaranje prijatnog mesta za rad.

Iz tog razloga, ona insistira pre na funkcionalnim, nego na estetski lepim prostorima jer, kako je objasnila, usiljena rešenja koja podrazumevaju isticanje estetike obično žrtvuju funkcionalnost.

„Prostori su obično pretrpani nameštajem, ne postoje definisane linije kretanja između prostorija, klime duvaju na pogrešnim mestima, a najčešće im fali šmek koji prostoru daje na autentičnosti. Lep detalj zapravo proizilazi iz pažljivog arhitektonskog sagledavanja prostora i pravljenja funkcionalnog rešenja u kojem se sve opcije obavljaju neometano“, kaže ona.

Enterijer: Sonja Brstina; Foto: Igor Conić

Open space više nije u trendu

Višegodišnje iskustvo naučilo ju je da u praksi, prilikom dizajniranja kancelarijskog prostora, treba izbegavati monohromatsku šemu.

„Potrebno je u enterijer uneti kolorit koji će prostoru dati na dinamičnosti i razigranosti. Obično se koriste kompanijske boje ili komplementarne boje koje enterijeru daju pečat. Važno je znati da zemljane i pastelne boje pobuđuju kreativnost kod zaposlenih, pa ih često koristim u svojim projektima“, navela je Brstina.

U razgovoru za Forbes Sonja Brstina ističe i da, za razliku od dosadašnjeg „open-space“ trenda, zaposleni danas sve više traže intimnija radna mesta.

„Open-space koncept zamenile su veće kancelarije do desetak ljudi gde se oni grupišu po projektima. Takođe, sve su prisutnija deljena radna mesta, kada zaposleni menjaju pozicije u zavisnosti od potreba. Klijenti traže što fleksibilnija radna mesta, kako bi maksimalno izašli u susret zaposlenima“, objasnila je Sonja.

Enterijer: Sonja Brstina; Foto: Igor Conić

Kompakt ploče idealne za radne jedinice

Kada je pak reč o odabiru materijala u kancelarijskom prostoru, arhitektkinja iz Novog Sada navodi da oni ne treba samo da prostor učine prijatnim za boravak, već i da budu laki za održavanje.

„Sve se više koriste reciklirani materijali poput akustičnih panela i podova (itisona) koji su dobijeni od recikliranih plastičnih flaša i drugih otpadnih materijala. Prirodni materijali poput furnira, doprinose prijatnijem ambijentu. Važno je da radna jedinica, to jest radni sto, bude od otpornih materijala. Zbog toga se uglavnom koriste kompakt ploče koje su izdržljive, otporne i lake za održavanje“, rekla je Sonja.

Proračun osvetljenja radi se kako bi svaka radna jedinica u kancelariji imala dovoljnu količinu svetla.

Nije loše ni da se, kako je objasnila, na zidove i plafone stave materijali koji upijaju zvuk, a treba voditi računa i kada je u pitanju rasveta, posebno ukoliko se radi o kancelarijama sa staklenim pregradama. One su, rekla je, dobre jer otvaraju prostor, ali sa druge strane treba voditi računa o njihovom postavljanju, jer poslovni prostori ne treba da budu samo lepi, već i funkcionalni.

„Ipak, za dobru radnu atmosferu potrebno je pažljivo birati rasvetu, jer ona značajno utiče na konačni utisak o enterijeru. Dok se u stambenim prostorima koriste topla svetla, u poslovnim prostorima je bolje koristiti hladniju svetlost od 4000 K koja utiče na veću produktivnost, svetla moraju da budu dobro raspoređena, pa se stoga radi proračun osvetljenja, kako bi svaka radna jedinica imala dovoljnu količinu svetla“, dodaje ona.

Enterijer: Sonja Brstina; Foto: Igor Conić

Maksimalno iskorišćen svaki centimetar

Sonja projekte najčešće dizajnira sama, ne samo kako bi maksimalno iskoristila svaki centimetar, već i kako bi izašla u susret zahtevima klijenata.

„Tako je na jednom od prošlih projekata klijent tražio konferencijske stolove koji neće dozvoliti da iko sedi na čelu stola. Naime, deo kulture jedne poznate novosadske kompanije je da za stolom svi imaju pravo da iznesu mišljenje i saslušaju druge. Stoga sam im osmislila sto sa čelom koji se završava trouglastim oblikom – u špic. Bili su oduševljeni“, rekla je na kraju Sonja Brstina za srpsko izdanje Forbesa.

Enterijer: Sonja Brstina; Foto: Igor Conić

Pogledajte odabrane radove Sonje Brstine ovde.