Kroz proces izgradnje ovog održivog malog doma, projektanti su uspeli da stvore svojevrsnu “oazu”, koja predstavlja drugačiji i mirniji svet od onog haotičnog koji nas okružuje.
Smeštena u sarajevskom naselju Grbavica, “Zemlja” je ekološki i ekonomski održiv adaptirani stan – novi model za održivu rekonstrukciju i urbano stanovanje koji nam dolazi iz Bosne i Hercegovine.
U društvu koje se još oporavlja od rata 1990-ih, “Zemlja” je projekat koji nastoji da obnovi osećaj mesta, doma i zajedničkog identiteta kroz arhitektonske inovacije, za koje je zaslužan studio Projekt V Arhitektura iz Sarajeva.
Međutim, postavlja se pitanje: može li obnova doma dati ideje za obnovu zajednice, grada ili čak zemlje? “Zemlja” pruža tračak nade za održivu alternativu upravo kroz održivu rekonstrukciju.
Projekat otelovljava holistički pristup dubokoj društvenoj, ekološkoj i ekonomskoj sanaciji i isceljivanju, promovišući proizvodnju i upotrebu lokalnih i održivih materijala i znanja, suprotstavljajući se neodrživim posleratnim građevinskim praksama.
Radikalna transformacija zapuštenog stana
Originalni zapušteni stan radikalno je transformisan u prostran i adaptabilan dom, radeći u kompaktnoj površini od 50 m², zamenom nestrukturnih pregradnih zidova pokretnim zavesama koje pretvaraju četiri mračne, male sobe u jedan velikodušan, svetao prostor s adaptabilnim prostorijama.
Vunene zavese deluju kao pozorišne draperije – one otkrivaju i skrivaju slojeve prostora i pružaju beskrajne mogućnosti za promene, stvarajući intimne ili prostrane postavke.
“Na taj način, svaki pojedinačan prostor deluje veći kao i ceo stan, koji se uvek oseti kroz periferni doživljaj bekstejdža,” objašnjavaju glavni projektanti Vernes Čaušević i Lucy Dinnen.
Trostrani monolit od bukve sa ormarom i radnim stolom stvara glavnu razdvojenost između spavaćeg, radnog i dnevnog prostora.
Tri ostrva fiksnog nameštaja dizajniranog po meri, zamišljena kao minijaturna arhitektura, usidravaju glavne prostorije.
Uključuju kafe sto od nabijene zemlje, trpezarijski sto od kamena i bukve i trostrani monolit od bukve sa ormarom i radnim stolom koji stvara glavnu razdvojenost između spavaćeg, radnog i dnevnog prostora.
“Svakodnevni život se vrti oko ovih ostrva prirodne zemlje, drveta i kamena. Uvučeni su sa spoljnih zidova i plafona, omogućavajući nesmetanu cirkulaciju kretanja, protoka vazduha i dnevne svetlosti”, navode projektanti.
“Zemlja” je i novi asortiman nameštaja
Podovi od belog uljanog hrasta u obliku riblje kosti ujedinjuju ceo stan, a sačuvani su ostaci originalnog teraco poda u kuhinji i kupatilu koji obeležavaju njegovu prošlost.
Uz to, dodaju projektanti, ulazni hol je udobniji i bolje osvetljen uklanjanjem zida i kreiranjem prozora prema kuhinji.
Ista tri ostrva nameštaja, zajedno sa sećijom, krevetom i natkasnama, dizajnirao je po meri arhitektonski studio Projekt V Arhitektura kao novi asortiman nameštaja, koji se takođe naziva “Zemlja“.
Stan je poput geološkog artefakta sa tragovima ljudske ruke ostavljenim na njegovim izrađenim površinama.
“Zemlja” je gotovo u potpunosti napravljena od prirodnih materijala — zemlje, gline, prirodnih tkanina i drveta.
“Stan je poput geološkog artefakta sa tragovima ljudske ruke ostavljenim na njegovim izrađenim površinama. Ovo stvara čulno iskustvo i osećaj pripadnosti zemlji”, kažu iz sarajevskog studija, te naglašavaju:
“Upotreba domaćih proizvoda od punog drveta, uključujući masivne lepljene ploče od bukve, hrastov parket i prozore od jele smreke, koji su sve pristupačniji od uvoznih alternativa, ne samo da doprinosi cirkularnoj ekonomiji, već i simbolično povezuje stan sa šumama Bosne i Hercegovine, koje pokrivaju preko 50% zemlje”.
Dubina i ambijent koji se stalno menjaju
Prirodni glineni malter je završni sloj zidova i plafona, što predstavlja prvi savremeni primer glinenog maltera u BiH, ukorenjen u tradicionalnoj gradnji sa glinom, ističu autori.
“Površina bogate teksture pruža dubinu i ambijent koji se stalno menjaju jer odražava dnevnu svetlost i tople materijale u stanu”, navode iz studija.
Glina i drvo su biofilni materijali koji regulišu vlagu i poboljšavaju kvalitet vazduha, toplotnu efikasnost i blagostanje, smanjujući potrebu za grejanjem tokom zime.
Rušenje zidova u stanu simbolizuje uklanjanje fizičkih i psiholoških granica koje postoje u podeljenom društvu.
Koncept Zemlje se proteže i na fasadu, uključujući prozore, balkon i žardinjere od jele smreke.
“Ovo slavi urbani život koji je više povezan s prirodom i zajednicom, aspekti koji se često zanemaruju u posleratnoj urbanoj obnovi. Jedinstveni karakter balkona nadovezuje se na duh sarajevskog adhokizma, koji se očituje u šarenilu neformalno izgrađenih balkona i prozora”, kažu autori.
Rušenje zidova u stanu simbolizuje pak uklanjanje fizičkih i psiholoških granica koje postoje u podeljenom društvu, dok delovi dizajna uče od primera inovativne, adaptibilne i organske arhitekture iz prošlosti grada.
”’Zemlja’ ima za cilj da obnovi poverenje i odnose između održivih domaćih prirodnih materijala i potrošača, često sklonih odabiru uvoznih kompozitnih materijala, laminata, plastike i materijala na bazi cementa”, naglašavaju projektanti.
Renoviranje starih zgrada kao sinonim za renoviranje društva
Pored projektovanja, studio Projekt V Arhitektura vodio je i ceo proces izgradnje, uključujući izvođenje specijalizovanog nameštaja, radeći sa nepovezanom mrežom rudnika, fabrika i zanatlija iz Bosne i Hercegovine.
“Ovaj pristup samogradnji olakšava dublje razumevanje materijala koji se koriste u dizajnu i podstiče aktivniju ulogu arhitekata u održivoj gradnji”, objašnjavaju naši sagovornici, te na kraju dodaju:
“Renoviranje starih zgrada je sinonim za renoviranje društva. Ovo je jedan od prvih primera savremene održive arhitekture u Bosni i Hercegovini. Kroz proces izgradnje malog doma stvorili smo svojevrsnu ‘oazu’, koja je drugačiji i mirni svet od haotičnog koji nas okružuje”.
Grafički prilozi
Foto-galerija
1 Comment
Leave a Reply
Održivo – da. Ali nekako mi fali malo boja. Previše je neutralnih, smeđih tonova. Čak su i ove xenonlight visilice i ostala rasveta u tim bojama. Malo detalja bi dobro došlo. Mada, to je moje mišljenje, ne mora da znači da je ispravno.